Ova kratka knjiga bila je prvi značajniji hrišćanski odgovor na kritiku religioznih uverenja i vernika u knjizi Zabluda o Bogu (2006) Ričarda Dokinsa. Moj glavni argument jeste da je Dokins pogrešno protumačio brojne aspekte hrišćanstva i da je svoj napad na religiju uglavnom zasnovao na prevaziđenom i diskreditovanom „ratnom“ modelu odnosa nauke i religije.Ovaj „ratni“ model odnosa nauke i vere bio je dominantan u zapadnoj kulturi tokom poslednje decenije 20. veka, uprkos sve većem broju naučnih spisa koji su ga podrivali. Verujući da postoji totalna dihotomija između nauke i religije, Dokins tvrdi da pravi naučnik jednostavno ne može da bude religiozan. Ukoliko su nauka i religija u ratu, onda je naučnik sa religioznim uverenjima ili izdajnik ili „umiritelj“. Od 1990-ih godina, međutim, naučna zajednica je raskrinkala istorijsku osnovu ovog mita i pokazala da je reč o društvenoj konstrukciji koja je služila određenim kulturnim centrima moći, tako ostavivši nove ateiste na pogrešnoj strani intelektualne istorije. Ta činjenica je izuzetno važna, s obzirom na to da su mnogi prigrlili Dokinsa verujući da njegovi stavovi predstavljaju budućnost, ali sada shvataju da ti stavovi mogu predstavljati povlačenje u društveno konstruisane „sigurnosti“ minule prošlosti.