Bože, kako su lepa pisma pisali nai preci u ne tako davnom 19. veku! Taj jedva učen svet, koji je sricao abecedu, umeo je da iznedri istinske bisere iz svoje anime.
Ta njegova dua neiskvarena, plemenito je svedočanstvo jednog čistog patrijarhalnog shvatanja života. Iz pisama nastajalih u ne tako davnom vremenu saznajemo atmosferu u kojoj se živelo u drutvu, posebno porodici. U tim pismima nema lažnih emocija, nema, čini se, laži i obmana pisma su slika morala. Bilo je to istinsko patrijarhalno doba pisma su i dirljiva negovan je kult porodice, potovanja roda i ličnosti.
Ali, i naglaenog prijateljstva koje se negovalo odvajkada.
Pisma, zapravo, liče na pismopisce ona ih otkrivaju ma koliko se oni trudili da zametnu tragove svojih nevolja ili radosti. A pisma uglavnom za to i služe da se čovek sa čovekom ispriča, izrazgovarahellip; Iz pisama nastalih u tim neizvesnim vremenima možemo dokučiti kakve su ćudi i naravi nai pisci, kao i sredina u kojoj su oni živeli, ali i stvarali svoje lepe i, za pokoljenja, značajne knjige.
Radovan Popović