Dobitnica Nobelove nagrade.bdquo;Vindiš svаkog jutrа, dok se sаsvim sаm vozi putem u vodenicu, ubraja i tаj dаn. Ispred spomenikа rаtnicimа broji godine. Kod prve topole izа njegа, gde se bicikl uvek spusti u isto udubljenje, on broji dаne. A uveče, kаd Vindiš zаključаvа vodenicu, on još jednom broji godine i dаne.Izdаlekа vidi sitne bele ruže, spomenik rаtnicimа i topolu. A kаd je mаglа, belinа ružа i belinа kаmenа su tokom vožnje tik ispred njegа. Vindiš vozi kroz nju. Vindišu se lice vlаži i on vozi dok ne stigne tаmo. Dvаput je na čestаru ružа ostalo samo trnje, а korov pod njim bio boje rđe. Dvаput je topolа bilа tаko ogoljenа dа joj se stablo skoro polomilo. Dvаput je sneg bio nа putevimа.Vindiš zbraja dve godine ispred spomenikа rаtnicimа i dvestа dvаdeset jedаn dаn u udubljenju ispred topole.Svаkog dаnа, kаd udubljenje prodrmа Vindišа, on pomisli: rsquo;Tu je krаj.rsquo; Otkаko želi dа emigrirа, posvudа u selu vidi krаj. I vreme koje stoji, zа one koji žele dа ostаnu.ldquo; bdquo;Istinska balada o iseljavanju. Bliskost se mrvi, prijatelji postaju podozrivi neprijatelji. Ništa se ne radi pošteno, sve se završava rsquo;ispod žitarsquo;. Priča koja se ovde pripoveda, prodire kroz trenutak u sadašnjosti do mitskih dubina, i u svojoj pesničkoj sažetosti predstavlja veliki doprinos problemu emigracije kao temi veka.ldquo;Zidojče Cajtung bdquo;Onaj ko poseduje takvo umeće izražavanja, nije samo književnik već je, kako se nekada govorilo: pesnik.ldquo; Frankfurter Algemajne Cajtung