Gotovo u formi dnevnika sveznajući pripovedač „plete” priču tako što vrši destrukciju čvrstih formi koje odlikuju tradicionalnu književnost. Ovo moderno delo nemoguće je potpuno precizno žanrovski odrediti – da li je u pitanju roman, antibiografija, neka vrsta dnevnika ili je pak reč o romanu toka svesti, a možda i o detektivskom romanu? – a osim ove nedoumice, modernoj prozi pribegava se i narušavanjem forme i logike u razvoju priče – stoga su mnoge situacije „prekinute” da bi se kasnije u nekom poglavlju nastavile ili objasnile – te tekst podseća na krhotine u kojima je autor gotovo jedan od junaka i koji je tu da osvetli čovekovu svest kroz monologe, razmišljanja i vešto preplitanje sna i jave, ali i izjednačavanje svesnog i podsvesnog.– Milena Poučki