Mladen Milosavljević je pre vie od decenije, 2013. godine, skrenuo pažnju poklonika folklorne fantastike igranim filmom Napratald, napetim sedamdesetominutnim hororom koji je sa uspehom prikazan (i nagrađivan) na festivalima koji neguju žanr.
Milosavljević se vraća istoj temi i ove, 2024. godine, s tim da ovoga puta svoju priču o prokletstvu pretače u roman.
Filmska Napratald je efektni malild film nastao na talasu popularnosti filmova snimljenih u maniru pronađenog snimkald koji je krajem milenijuma proslavila Vetica iz Blerald. Književna verzija je neto drugo. Ona donosi dubinu koju film nije imao (i nije mogao/trebalo da ima), a priča o jezivoj naprati i njenim žrtvama obrađena je u vidu psiholokog romana sa snažnim (mada ne uvek i presudnim) horor nabojem.
Dvodelna kompozicija donosi dve strane istog novčićald, i nudi uvid i odgovore koje ranije nismo imali, sve to dato ekonomično i nadasve efektno, na tragu folklornog realizma neprevaziđenog Milovana Gliića, istovremeno i na jedan savremen način, sa obiljem pronicljivih pop-kulturnih referenci.
Književna Napratald intrigira i daje dodatni sloj i kvalitet filmu, a kao samostalno delo se lepo uklapa u korpus srpske folklorne fantastike.