Čovek nije ostrvo, ali ni Ostrvo nije za ljude.
Autoritativna vlast, bahata i samozadovoljna, sveprisutna ali nedodirljiva, drži u stegama pokornosti građane koji su s vremenom odustali od želje da budu slobodni i potrebe da se poscaron;tuju njihova osnovna prava. Osećanje bespomoćnosti gospodari Ostrvom. (Ne)pristajanje na ovakav način življenja ima visoku cenu, scaron;to će Vir, centralni lik ovog antiutopijskog romana, osetiti na sopstvenoj koži.
Delo obiluje satirom, obezličenim pojedincima i situacijama u koje lako možemo da poverujemo. Vir je stilski izbruscaron;en prikaz druscaron;tva i u čitaocima budi pomalo zaboravljeno saosećanje i solidarnost.
bdquo;Na kraju romana, kada ostanemo bez daha, spasava nas onaj koji je u joscaron; dubljem vrtlogu od nas. Knjiga Vir budi nadu. Hvala, Filipe.ldquo;
ndash; Jasminka Petrović
bdquo;Distopijski svet Ostrva opisan u romanu Vir zastrascaron;ujuće nam je poznat. Sudije koje nisu sudije, procesi koji nisu procesi, žrtve koje nisu žrtve i zločinci koji nisu zločinci čine amalgam nascaron;e nadrealne svakodnevice i sasvim realne kafkijanske, orvelovske i bredberijevske atmosfere u Viru. Ostrvljani su uplascaron;eni i kontrolisani, sputani sopstvenim strahom, do kraja odani i ponizni, oni su obične krpene lutke koje sprovode volju sistema. Ali Vir je taj koji će ličnom žrtvom podstaći pobunu protiv ugnjetača. I to je najvažnija poruka ovog uznemirujućeg romana: i pored raznih strahova, promene su moguće!ldquo;
ndash; Srđan V. Tescaron;in
bdquo;Dramatična priča kafkijanske atmosfere u kojoj prepoznajemo i sopstvenu sudbinu.ldquo;
ndash; Filip David