Roman o čoveku, njegovom smislu, instituciji i apsurdu koji ih povezuje.
Okružni sudija Lazar V. je čovek besprekorne karijere, besprekorne porodice, besprekornih padova. Svojom krivicom i tuđom voljom nascaron;ao se u srediscaron;tu mreže događaja povezanih sa moćnicima, kriminalom, beskrupuloznom okolinom, ratnim žrtvama i zločincima, u situaciji u kojoj samo njegovo postojanje znači apsurd. Trenutak se pretvara u večnost, ali bdquo;božanska intervencijaldquo; čitavu stvar čini samo joscaron; gorom. Lazar traži izlaz, ali svaki njegov pokuscaron;aj da urazumi apsurd pokazuje se naivnim. Jedino gore od pakla sadascaron;njosti je budućnost koju bi taj pakao mogao proizvesti. bdquo;Vaskrslomldquo; Lazaru joscaron; jedino preostaje pokuscaron;aj da se iskupi...
Da li roman Vaskrsenje govori i o Bogu? Ako govori, poruka je jasna: sumnja je jedina usluga koju mu čovek može učiniti.
bdquo;Od teologa i svescaron;tenika se u nascaron;em konzervativnom (mada je primerenija reč rsquo;konzervisanomrsquo;) druscaron;tvu ne očekuje da se upuscaron;ta u tako rsquo;neozbiljanrsquo; posao kakav je pisanje romana, pogotovo ako teolog i svescaron;tenik ndash; a Vukascaron;in Milićević je i jedno i drugo ndash; već u uvodnim rečenicama Vaskrsenja napiscaron;e da teolozi rsquo;bulaznersquo; i da je poenta s paklom rsquo;scaron;to nema razlike između posledice i kaznersquo;. Vaskrsenje je srećan (i redak) spoj poezije i teologije koji će ndash; ako se drugačije ne naredi ndash; obogatiti i srpsku teologiju i srpsku književnost.ldquo;
ndash; Svetislav Basara
bdquo;Pred čitaocima je nevjerovatan roman u koji će oni, siguran sam, povjerovati jer je pun istina o nama. A ja sam neizmjerno sretan scaron;to na scenu stupa jedan novi pisac, tako scaron;iroko obrazovan a iskren, tako talentovan a neuobražen, riječju, surovo poscaron;ten, čije veliko znanje i poscaron;tenje na najbolji način, kroz književni tekst, postaju rsquo;svetiljka koja se stavlja na sto da svetli svimarsquo;.ldquo;
ndash; Vladika Grigorije