Jedan od najvećih ruskih pisaca i vizionara, neizmerno je uticao na razvoj moderne svetske književnosi. Hamsun, Kada, Selin, Fante, Bora Stanković, Bukovski, Tomas Bernhard, samo su neki od pisaca kojima je Dostojevski bio uzor.
Nerazumevanje i međusobna fascinacija prate odnos Rusije i zapada kroz čitavu rusku istoriju. Tako je i u argumentima romana F. M. Dostojevskog. Zapisi iz podzemlja (1864), Zli dusi (1872) i Braća Karamazovi (1879) pokazuju ta je po tom pitanju pisca inspirisalo a ta brinulo u različitim egzistencijalnim i stvaralačkim trenucima. Stavovi koje likovi Dostojevskog imaju prema Rusiji ili Zapadu, a koji kao refleksija samog pisca neretko imaju snagu proročkih vizija, umnogome nam mogu pomoći da iz sadanje perspektive sagledamo i razumemo uzroke i posledice tog složenog odnosa.
Delo Dostojevskog ipak ne daje sliku jedne idealizovane Rusije, pred dekadentnom Evropom. Uvek sklon preterivanjima, pisac je znao da se obrui na Zapad i tamonji život. Ipak, kad je bio spreman da stavi prst na čelo i bude objektivniji, i u pogledu Rusije i u pogledu Evrope iskazivao je dijalektiegrave;ki obojene misli, poput ovih, iz Dnevnika pisca: