Konstantin Porfirogenit, vizantijski car i autokrator, rodio se 905. godine. Već sa est godina je krunisan za cara, ali je samostalno vladao tek od 945. godine, pa sve do svoje smrti 959. godine. Plod njegovog istoriografskog rada su, između ostalog, četiri značajna dela, koja je pisao zajedno sa svojim saradnicima i pomoćnicima: Život Vasilija Makedonca, O ceremonijama, O temama i O narodima, gde se poslednja dva naročito ističu.
Delo O temama sadrži opis carstva po provincijama, pri čemu se ponekad izlaže i istorija provincija. To delo se deli na dve knjige: prva opisuje Aziju, a druga Evropu. Glavni izvor, posebno za Evropu, jeste Jerokle, pisac iz VI veka, koji je sastavio Sinekdim, tj. spisak oblasti i gradova pod vlaću carstva, koji Konstantin Porfirogenit prepisuje. Drugi izvor za Konstantina Porfirogenita jeste Stefan Vizantinac. Pretpostavlja se da je spis nastao 934. godine ili neto kasnije.
Delo O narodima Konstantin Porfirogenit je napisao u vidu pouka svome sinu i prestolonasledniku Romanu. U njemu se opisuju svi narodi carstva kao i neki od unutranjih varvara, a takođe se daju pravila spoljne politike. Ono se sastoji od 53 glave koje su posvećene Pečenezima, Rusima, Hazarima, Slovenima itd. Smatra se da je delo nastalo između 949. i 952. godine.