bdquo;Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička delahellip; Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi životihellip; Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnuthellip; Ima ljudi čiji život u močvari trajanja liči na tragove crvenokožaca kad neće da budu uočenihellip; Ima ljudi čiji je život trag u vodi... ldquo;
Borislav Pekić
Novi Jerusalim je zbirka priča scaron;iroke vremenske perspektive, ali i veoma scaron;iroke perspektive karaktera; od ljudi koji stvaraju svet i novi sadržaj do onih koji ruscaron;e. Karakteri u sebi nose, kao dominantnu osobinu, pečat i lik vremena, kao sudbinu, iskuscaron;enje i tragiku postojanja. Svakom junaku Pekić je odredio jedan od osnovnih elemenata ndash; metal, zemlju, vatru, vazduh, vodu hellip;
Kada osmotrimo vremenski raspon koji pripovetke iz Novog Jerusalima obuhvataju (a to je luk od ranog srednjeg veka do daleke, antiutopijske budućnosti), možemo reći da bdquo;hronikaldquo; u datom slučaju označava integralni letopis sveta.
U Novom Jerusalimu cela istorija je u stvari gotska hronika, beskrajni niz tajnovitih, tragički osenčenih sudbina. Preispitujući i kreativno nadograđujući neke karakteristike upravo tog i tako odabranog žanra Borislav Pekić ispunio ga je smislom za koji možemo reći da podjednako pripada svima nama, da je univerzalan. A tamo gde se govori o univerzalnom, tamo govori istinska, najviscaron;a umetnost.
Mihajlo Pantić