Poeziju i pesnike treba uvek braniti, scaron;ta bismo bez njih. Zamislite svet bez poezije, kako je rekao Stevan Raičković: sve bi i dalje postojalo, ali niscaron;ta viscaron;e ne bi bilo isto. Pesnika uvek treba braniti ndash; čak i kada su pesnik i političar spojeni u istoj ličnosti. U IME POEZIJE valja reći da nas sedma pesničkih krugova nove zbirke Igora Mirovića suočava s tim da se mora o ovome svetu, i u ovom svetu, pevati ndash; inače je sve sivo i svodi se na novi uzaludni dan. On je političar, koji ima razumevanja za kulturu i književnost. Nija angažovani pesnik onako kako su to bili Bajron i Viktor Igo. Nije ni pesnik koji se angažovao u upravi državom, kako su to bili Deržavin i Gete. Prevelika su to imena, ali nisu jedina u kojima se ova veza poznaje ndash; politikom su se bavili i Zmaj i Laza, ali i Đilas i Zogović. Ono scaron;to nascaron; pesnik jeste, i zascaron;to njegovu knjigu poezije, kao i one prethodne, vredi čitati, bez ove intrige vezane za jedno delovanje, to je želja da se stihom istraži unutrascaron;nji prostor sveta i sopstvene sumnje.
Zato je Igor Mirović pesnik, to je posebna vrlina. To jeste važno, važnije od pohvale s kojom se ova knjiga preporučuje.
ndash; Prof. Dr Aleksandar Jerkovnbsp;