Novac, novac, novac!!! Nikada nisam o tome stvarno razmišljala dok tata nije ostao bez posla. Tada se sve promenilo. Umesto da razmišljamo o svim onim stvarima koje smo želeli, počeli smo da razmišljamo o stvarima koje su nam potrebne.U početku, nije izgledalo tako loše. Zapravo mi je na neki način prijalo to što je tata kod kuće sa nama. Bio je sa nama ujutru na doručku, a posle škole nas uvek čekao na autobuskoj stanici da bi nas otpratio do kuće. Bilo je zabavno!