Sedam kilometara uzbrdo od Smiljeva nalazi se Poskokova Draga, krevit zaselak iz kojeg je pobegao svako ko je imao kud. Ostao je samo Jozo Poskok s četvoricom zamomčenih sinova kada je i njegova nevoljena žena Zora ispustila duu, izgovorivi na samrti svom zadrtom mužu: govno jedno... Ova hajdučka družina živi po svom zakonu, ne dajući državi nita, a uzimajući od nje sve to zatreba od struje pa do robovske radne snage u vidu zarobljenih radnika elektrodistribucije, zabasalih u Poskokovu Dragu s nadobudnom namerom da Poskocima isključe struju samo zato to je ne plaćaju već nekoliko decenija.
Jozin svet počinje da se uruava kada njegov najstariji sin Kreimir dođe na avangardnu ideju da siđe u Split i pronađe ženu, i to ne bilo koju, nego svoju staru ljubav koju je upoznao kada je jedini put bio izvan svoje zabiti: u vojsci, odnosno u ratu.
Roman o možda (pre)sporom, ali dubokom i nepovratnom rastakanju patrijarhalnog sveta, za kojim se nema rata pustiti suza: nadživevi svoje rsrealnors vreme, on je odavno moguć samo kao bezočno, besmisleno, samosvrhovito, isprazno ritualno nasilje nad ljudskom prirodom, željama i potrebama, mukim koliko i ženskim; zato, uz svu podrazumevajuću ljubav prema svojim pretežno mahnitim junacima a koji opet nisu doli rsžrtve predrasuda u kojima su odgojenirs Tomić tom svetu takođe, kao Jozina žena Zora, ovom knjigom nežno ali odlučno apuće: govno jedno...ld Teofil Pančić