Kultna knjiga XX veka.
Slabi ili jaki, pametni ili priprosti, svi smo mi braća. Nijedna životinja nikad ne sme ubiti neku drugu. Sve životinje su jednake.
A sada, drugovi, ispričaću vam ta sam prole noći sanjao. Ne mogu vam opisati taj san. Bio je to san o tome kako će zemlja izgledati poto Čovek sa nje ičezne. Ali podsetio me je na neto to sam odavno već zaboravio.ld
Povod za nastanak Životinjske farme nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom panskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglaavao da se Životinjska farma iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebeld, isticao je Orvel razočaran to je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.
I pored pičeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju. Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine dobila je nagradu Hugo. Danas je možda vie nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo.
Sve životinje su jednake,
ali neke životinje su jednakije
od drugih.ld
Post scriptum
Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom Sloboda tampe. Izdavač je odbio da ga tampa. Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kada je objavljen u Književnom dodatku Timesa. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.