Iluzija brzine je verovanje da ona štedi vreme. Žurba ubrzava vreme. Ono prolazi brže i dva sata u žurbi skraćuju dan. Trenuci su rastrgani tako što su izdeljeni, ispunjeni do pucanja. Dani provedeni u šetnji su duži, oni čine da živimo duže, kao da smo svakom satu, svakom minutu, svakoj sekundi dopustili da diše, da se produbi umesto da ih na silu spajamo. Kada smo u žurbi, vreme je ispunjeno do pucanja.Razvlačenje vremena prostoru daje dubinu.To je jedna od tajni hodanja. Dok hodamo, prisustvo se uspostavlja. Dok hodamo, nije važno što se približavamo, već što svet prodire u telo. Pejzaž je snop ukusa, boja, mirisa kojima se telo napaja.