Beleške Aleksandra Rankovića sabrane u ovoj knjizi trideset i pet godina posle Brionskog plenuma izlaze pred sud istorije i javnosti. Time se, bar delimično, ispravlja nepravda prema čoveku kome je proganjanom i optuživanom bilo uskraćeno pravo na iznošenje istine. Uklonjen iz političkog života i onemogućen da se javno brani od stalnih napada, Aleksandar Ranković je u toku jeseni 1966. i zime 1967. godine, pišući o pozadini brionskih događaja, ispisao svoje dnevničke zabeležbe.