Dobitnik nagrade Beogradski pobednik.
Jasno sam video da ti živi dobro i ovde, sasvim lepo se snalazi i u izopačenom gradu Beogradu. Nisam bio u stanju da na to zažmurim. Možda si u njemu živeo i pre Pakraca. Možda sa Pakracom i njegovom okolinom ti nisi ni u kakvoj vezi? Možda je taj slavonski gradić bio samo tvoje ogledalo? Možda svetlo dovoljno jako da te razotkrije? Koliko god razmiljao, nisam bio u stanju da sa sigurnoću ita zaključim. Činilo mi se da sam spreman da platim najviu cenu da saznam odgovor na sva ta pitanja...
Traumatizovani veteran pakračkog ratita svakodnevno prebiva na Bulevaru kralja Aleksandra, ispred pijace Đeram, sa grupom promaenih ljudi, narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih dounika, sitnih kriminalaca, dilera droge i deviza, bivih ratnika, anarhista, prekupaca i drugih nevoljnika. Apsurd života koji se tu odigrava utoliko je opor i prepoznatljiv jer se deava danas i ovde, u sredini gde su raspad svih vrednosti, sunovrat morala i golo nasilje postali normalna pojava.
Psihologija neuravnoteženog junaka ove bespotedne anatomije posrnuća, između ostalog, oslikava naličje posleratne Srbije, osiromaene i moralno devastirane. Njegov dugotrajan unutranji monolog je upućen Pepiju, prijatelju sa ratita. U tu ispovest o sebi i ljudima sa bulevara, svom svedenom životu između pijace Đeram i garsonjere pune oružja, povremeno se upliću krvave scene iz Pakraca. I dok opsesivno prati vesti iz dananje crne hronike, on se sa divljenjem seća Pepijeve surovosti ispoljene na ratitu. Istovremeno, glavnog junaka sve vie obuzima želja da nekog ubije, da se tako uklopi u procvat crne svakodnevicehellip;