Trideset godina bila je savrena, lepa i pribrana. A onda ju je sustigao život, kao naplavina to nosi sve pred sobom, pa ta zahvati.
Autorka u ovom romanu prikazuje život žene u uzbudljivoj srpskoj istoriji prolog (XX) veka. Ideja za nastanak ovog tiva potekla je od istorijskog podatka da je u jesen 1915. Bolnica kotskih žena spasavala žene i decu iz Srbije, te ih prevozila na Korziku. Prema raspoloživim istorijskim podacima, u to vreme, na Korzici je rođeno čak 79 srpske dece. Prvo je na brodu Abdald rođen dečak koji je po njemu dobio ime. Drugog dana, po iskrcavanju sa broda, rođen je drugi dečak kome su nadenuli ime Napoleon. Treće dete koje se rodilo bila je devojčica. Ta devojčica je glavna junakinja ovog romana. Njeno ime je Korzika (po mestu rođenja), a nadimak Zika. Pored nje, junaci ove knjige su: njena majka Donka (Nilijka, lepa, sposobna i snalažljiva žena), njena ćerka Andrea (lakomislena, vetropirasta) i unuk Lazar (mudrica). Glavni muki lik je njen muž, Andra Gradinovački, potomak bogatih i obrazovanih Somboraca koji u nekoliko generacija sakupljaju knjige i rukopise da sačuvaju srpstvold.
Porodična biblioteka s vremenom postaje Andrina strast i opsesija. On je obogaćuje zabranjenim knjigama i dokumentima koja svedoče o mučnim ratnim deavanjima za vreme Drugog svestskog rata i posle rata. Problem i zaplet se javlja kad Andra odluči da pored biblioteke sačuva i svoju porodicu, Gradinovačke, to malo teže ide jer je kao dečak bolovao od zauaka.
Život je kao more. Nekad miran, blistav i jednoličan, čeće uzburkan, vetrovit, ali predvidiv, a ponekad se jave neočekivane oluje i ubitačni talasi. Važno je da uvek bude spremna, da uskoči i da grabi napred. Da glavu održava nad vodom, da promisli i traži najbližu obalu. Mora da pliva, a ne da luta pučinom.
Nema stajanja, odustajanja, treba ići ka cilju.