Moja godina odmora i opuštanja – provokativna i duhovita kritika savremenog društva. Posle izolacije, lokdauna i ograničenja koje nam je donela pandemija, ko ne bi poželeo da se prethodne dve godine nisu dogodile, ili da smo ih makar prespavali. Glavna junakinja u Mojoj godini odmora i opuštanja radi upravo to, ali ne zato što beži od virusa, već od sebe, društva i disfunkcionalnih odnosa. Ako u književnim likovima tražite prijatelja, ovo nije knjiga za vas. Otesa Mošfeg, sjajna američka spisateljica, „ozloglašena“ je po svojim antijunacima. Njena naratorka u Mojoj godini odmora i opuštanja je bogata, lepa i ravnodušna prema svemu i svima. Ništa je ne zanima, nema nikakve ambicije, ne preispituje svoje privilegije, prezire najbolju prijateljicu i roditelje, koji su joj ostavili bogatstvo. Umorna od sveta i svojih dosadnih misli i bolnih uspomena, želi da prespava godinu dana u nadi da će se probuditi preobraćena. Naravno, to što naratorka sebe i svoje misli smatra dosadnim, ne znači da će takva biti čitaocima. Naprotiv. Njeni cinični, mizantropski komentari zapravo su britka kritika savremenog društva ogrezlog u konzumerizam, i pružaju duhovite i bolne uvide u mentalno zdravlje, zavisnost, usamljenost, samoprezir i otuđenje.