Ana Magdalena Bać živi mirnim, uređenim, porodičnim životom. Ima muža i dvoje dece, i svake godine, istog avgustovskog dana, odlazi trajektom do ostrva na kom je njena majka tražila da bude sahranjena da odnese gladiole na njen grob. Te posete ostrvu neočekivano u njoj bude neodoljivu potrebu da makar te jedne noći u godini postane druga žena. U miljeu karipskih zavodnika, vlažnih i toplih noći, senzualne muzike, i otrog kontrasta između turizma i bede, u svom poslednjem, posthumno objavljenom romanu, Gabrijel Garsija Markes govori o ljubavi u zrelim godinama, o želji, životu i samospoznaji, kao i tome da nikoga sutinski ne poznajemo i da neke tajne, hteli-ne hteli, nosimo sa sobom u grob.
Deset godina nakon to smo pomislili da to vie nikad neće biti moguće, imamo priliku da uživamo u novootkrivenom dragulju voljenog kolumbijskog nobelovca.