Nakon knjiga U jesen, U zimu i U proleće, stiže U leto, poslednji tom lične enciklopedije koju otac piše svojoj najmlađoj ćerki. Nastojeći da nađe smisao u svetu istovremeno ravnodušnom i bolno lepom, Knausgor opisuje prskalice i puževe, ribizle i suze, cirkus i lov na krabe. Ujedno vodi i dnevnik malih porodičnih događaja, koji se beleže spram pozadine od misli, sećanja i čežnji koje leto može da probudi. U priči o onome što jeste i onome što je bilo otvara se mogućnost da je sve uvek moglo biti drugačije.„Život je takav – makar ako mu se čovek otvori – bilo kada se može desiti nešto nepredviđeno i sudbonosno, što u vrlo bliskoj budućnosti odredi ko si, šta si ili gde si. Sve što se dešava prožeto je takvom nepredvidivošću, ali događaji su obično toliko mali i posledice tako neprimetne da i ne razmišljamo o tome.“