Zabavno i veoma tužno, dirljivo i nemilosrdno u isto vreme, Korekcije predstavljaju književno zavetanje one snage i dubine kakve nam samo vrhunska dela mogu pružiti.ld Dejvid Foster Volas
Džonatan Frenzen kao da je naao čarobnu formulu kako da opčini savremenog čitaoca, kako da mu podmetneld nadasve gorku pilulu svog romana, da je ovaj sa slaću proguta i pritom traži jo. Američki Tolstojld, kako neki nazivaju Frenzena, naizgled nam ne otkriva nita novo u svojim romanima, samo na svakodnevni život, nepravedno ustrojstvo sveta koji nas okružuje, zablude i gluposti kojima smo izloženi, krhkost i nedoslednost ljudskog karaktera, otkriva nam nae porodice (i tumore od kojih one boluju), od kojih ne odustajemo boreći se za njih do poslednjeg atoma snage. Otkriva nam odsustvo boga, i to ne u religijskom smislu, već u filozofskom, suočavajući nas sa naim surovim razmimoilaženjima sa istinom, pa svoje junake (nas?) tera u potragu za tim istim bogom kroz preispitivanja, poraze, ljubavi, drutveni aktivizam, sav onaj lavirint ideja u kom savremeni čovek izgubljeno tumara.
Korekcije su roman o tipičnoj američkoj porodici koja poslednji put pokuava da se okupi za Božić u osvit novog milenijuma. Otac, majka i troje dece, sada već zreli ljudi, ujedno su i glavni protagonisti. Kompleksnost njihovih odnosa, karaktera i savremenog drutva, kao pozornice koja te odnose samo jo vie problematizuje, predstavlja osnovu ovog dela koje će se račvati u hiljade rukavaca i na kraju maestralno sliti i zaokružiti u jednom uzbudljivom raspletu koji će malo kog čitaoca ostaviti ravnodunim.
Prevod sa engleskog: Goran Kapetanović