Još tajni. Još neprilika. Još telepatskih moći.Dugo iščekivani nastavak romana I ne pomišljaj na to.Ima li išta gore od neočekivane telepatske sposobnosti kad si srednjoškolac? Gore je kad kao srednjoškolac vladaš telepatijom, a onda izgubiš tu moć.Bili smo samo obični tinejdžeri u Njujorku. A onda, u drugom razredu srednje škole, dobili smo grip i razvili telepatske sposobnosti. Da. Telepatiju. Mogli smo da čitamo misli, a to baš i nije bilo uvek prijatno.Pokušali smo da naše telepatske moći čuvamo u tajnosti, ali su se vesti širile sve dok nisu svi saznali za naše sposobnosti. Naši profesori. Naši prijatelji. Njujork post. Bili smo trećerazredne zvezde. Imali smo čak i svoje fanove.Sada smo maturanti i kako se bliži proslava imamo planove – velike planove – koji uključuju i našu telepatsku sposobnost.Kad jedan za drugim počnemo da gubimo svoje telepatske moći, znamo da moramo nešto da učinimo. Odmah. Sa najpametnijim učenikom na čelu trebalo bi da bude lako spasti moći pre no što bude kasno. Zar ne? Ili ćemo morati ponovo da naučimo kako da živimo bez njih.