Prvi prevod u svetu ranog romana poljskog nobelovca!
U Miloscaron;evoj antiutopiji Planine Parnasa planeta je prenaseljena ljudima koje muči jedino strah od viscaron;ka vremena. Oni kompulzivno doživljavaju svaki slobodan trenutak i leče se primenom starih (erotska igra) i novih metoda (stimulacija strujom). Životom na Zemlji upravlja Savez Astronauta ndash; najviscaron;a centralna vlast, koja ne upravlja javno, već preko brojnih opozicionih i prevratničkih udruženja, kao scaron;to je Viscaron;e bratstvo nirvane. Poscaron;to je izgubilo osećaj za cilj i kontinuitet, bez bogova, mudraca i autoriteta, čovečanstvo je poludelo za turizmom i udruživanjima, univerziteti su pretvoreni u preduzeća za produžavanje detinjstva jer usled uznapredovale tehnologije ne postoji potreba za radom, policijski aparat je suviscaron;an zbog razvoja genetike i mogućnosti uticanja na čovečji umhellip;
bdquo;Nalazimo se u svetu gde je čovek, da bi preživeo, osuđen na život bez razmiscaron;ljanja u potroscaron;ačkoj čauri, liscaron;en svih briga (osim osećanja besmisla) i potrebe za sporazumevanjem s bližnjima (jezička atrofija). Civilizacija gubi vitalne snage, scaron;to uzrokuje porast masovnih samoubistava, u eri kada ljudski razum, usled sumanute tehnoloscaron;ke trke, stiže do svog kraja i okreće se protiv sebe...ldquo; Agnjescaron;ka Kosinjska
bdquo;Planine Parnasa su opominjući literarni uvid u savremenu krizu čovečanstva.ldquo; Januscaron; R. Kovalčiknbsp;