Delovanje:
Maka (lat. Lepidium meyenii) je biljka poreklom sa Anda i zahvaljujući njenim adaptogenim svojstvima još je nazivaju južnoameričkim ili peruanskim žen-šenom. Adapotegeni su materije koje podižu otpornost organizma prema bolestima jačanjem fizičkog i emocionalnog zdravlja. Peruanci je vekovima tradicionalno koriste za povećanje plodnosti i kao afrodizijak, ne samo kod ljudi, već i kod životinja. Ona utiče na fizičko i emocionalno zdravlje jer obnavlja energiju, vitalnost i plodnost.
Najvažnija makina sposobnost je da reguliše i održava hormonalnu ravnotežu i kod muškaraca i kod žena. Time se postiže idealan nivo progesterona, estrogena, testosterona i hormona rasta, pa maka predstavlja zdravu alternativu i preventivu hormonskim terapijama kod oba pola. Svojstvo make da utiče na balansiranje endokrinog sistema može da bude od velike pomoći ženama u menopauzi.
Maka se preporučuje i kod sindroma hroničnog umora, jer daje energiju i povećava fokusiranost i koncentraciju. Ipak, najčuvenija je po svojim afrodizijačkim svojstvima, zbog čega može biti podrška terapiji steriliteta kod oba pola, jer povećava seksualnu želju i pokretljivost i broj spermatozoida. Iako je maka najpoznatija po svojim afrodizijačkim svojstvima, postoji mali broj studija koje to potvrđuju. Jedna od njih je studija objavljena u časopisu Urology (Zheng et al., April 2000). Analize make je 1998. godine sproveo Dr. Qun Yi Zheng sa svojim kolegama u PureWorld Botanicals i utvrdio da se koren make pretežno sastoji od ugljenih hidrata (60%), proteina i masnih kiselina. Svi ovi sastojci su uobičajeni, ali otkrivene su i dve grupe novih jedinjenja, nazvanih makamidi i makaeni, kojima se i pripisuju afrodizijačka svojstva.
Maka se smatra i izuzetno hranljivom jer je bogata vitaminima (B-1, B-2, C i E), mineralima (gvožđe, cink, kalcijum, kalijum i dr.), biljnim sterolima, masnim kiselinama, aminokiselinama, ugljenim hidratima i vlaknima.