Dača Maraini bila je jedan od Paolovih najbližih prijatelja. Na stranicama ove knjige ona ispreda prisan i iskren dijalog, sposoban da produži i oživi duboku privrženost, satkanu od potovanja, umetničkih i kinematografskih iskustava, ideja i putovanja koja su delili sa Albertom Moravijom i Marijom Kalas, u želji da otkriju svet, osobito Afriku. Ovu delikatnu ispovest Maraini konstruie kao vanvremensku prepisku u kojoj je sve živo i prisutno.
Bio je kultni reditelj i, ne manje, kultna ličnost zbog snage svojih argumenata, nekonformizma, homoseksualnosti, strasti prema filmu, borbenosti i svoje nasilne i mračne smrti. Prolo je sto godina od rođenja Pjer Paola Pazolinija, a skoro pedeset od njegovog odlaska. Jo uvek je snažan i uticajan, sposoban da nadahne. Od sveta kome je pripadao od prijatelja koji su ga posećivali, od književnog drutva u kom je delovao nije ostalo mnogo. Samo jedan protagonista spreman je da se seća i ispriča priču Dača Maraini.
U pismima Pjer Paolu, tom strukturalnom stožeru knjige, snovi igraju centralnu ulogu. Oni su prostor za diskusiju, gde sećanja bujaju i pridružuju se razmiljanjima na koja Pazolinijev život, misao i misteriozna smrt autorku i danas pobuđuju. Stil satkan od ljupkosti i sentimentalnosti, ali i racionalne i čvrste komponente svojstvene Dačinom pisanju, čine ovo sećanje koje spaja prolost, sadanjost i budućnost odsudnim zaiznalaženje odgovora na pitanje ko je zaista bio čovek kome istorija kulture dvadesetog veka toliko duguje.