Na stranicama knjige koja se nalazi pred vama oslikan je portret Duana Ivkovića. U prvom delu knjige, on je podelio sa čitaocima kako je izgledao njegov životni i koarkaki put, i već posle prvih nekoliko stranica sasvim je jasno da su se ta dva puta prožimala od prvog do poslednjeg koa.
Vrativi se u detinjstvo, Duan Ivković ispričao je priču o svom odrastanju, porodici i svemu onome to je obeležilo najranije godine njegovog života. Već tada se ko utisnuo u njegov pogled na svet ispod prozora njegove i bratovljeve sobe, u kući u kojoj su živeli na Crvenom krstu, nalazila se spomen-ploča Radivoju Koraću, jednom od najboljih evropskih koarkaa ezdesetih godina prolog veka. Vreme od te godine do godina u kojima će postati jedan od najuspenijih evropskih trenera obeležili su veliki izazovi, postignuća, uspesi, ali i sve ono to je Duanu Ivkoviću bilo važno van koarkakog terena: porodica, prijatelji, Beograd, buzuki, kao i simboli porodičnog grba: pčela, golub i ko.
Ono to je upečatljivo jeste da se u svakoj njegovoj priči prepoznaje doslednost s kojom je koračao kroz život visoko uzdignute glave.
U drugom delu knjige portret Duana Ivkovića doslikali su njegova porodica i njegovi prijatelji. Oni su rečima ispunili tiinu koja ostaje posle svakog odlaska i time su nas uverili u to da veliki ljudi nastavljaju da žive i kada poslednja pčela napusti njihova nedra.