Onakav kakav je dospeo do nas, Letopis je doista latinski istoriografski spis, mada se za njegova pisca najčeće tvrdi da je slovenskog porekla i da je pisao na srpskom. Njegov Uvod, koji je trebao da nam pruži neka osnovna obavetenja o jeziku dela i narodnoj pripadnosti autora, uneo je dosta pometnje u ta pitanja.
Pisac Uvoda tvrdi u prvoj rečenici da je, na molbu raznih ličnosti iz Bara, preveo sa slovenskog na latinski Knjigu o Gotima (libellum Gothorum) koja se na latinskom zove Regnum Sclavorum. U toj knjizi su zapisani svi njihovi ratovi i dela. Kada se to dovelo u vezu sa drugom, već analiziranom, rečenicom, u kojoj autor tvrdi da nita drugo nije napisao sem onoga to je čitao i sluao kao pravu istinu, prirodno se iz toga dvoga zaključilo da je Letopis bio prvobitno napisan na slovenskom, odnosno srpskom, a da ga je docnije u svojoj starosti (vim inferens meae ipsae senectuti) sam pisac preveo na latinski.
Potpuno verujući ovim izjavama, F. iić je dao veoma određene odgovore na pitanja Dukljaninove narodne pripadnosti i prvobitnog jezika Letopisa. Za njega je jasno da je Pop Dukljanin bio Sloven (Srbin) iz Zeteld. On misli jo da se može s dosta razloga pozitivno odgovoritild i na pitanje jezika njegova dela, jer, kako kaže, stoji potpuno pouzdano, da je u dukljanskoj državi bilo već i pre 1089. manastira slovenskoga karakterald, koji su mogli i u Zeti već XII veka da budu u neku ruku književna centrald. Drugim rečima, prvobitni tekst Letopisa bio je na srpskom jeziku, delo je srpskog svetenika, a sam pisac preveo ga je i na latinski.
iić nije usamljen u svom tvrđenju da je ceo Letopis jedna literarna celinald i da ga je, sem izvesnih docnijih interpolacija, sastavio i napisao isti pisac. Ipak, većina drugih istraživača smatrala je da u Letopisu ima nekoliko, nezavisno nastalih delova, koje je spojio u jednu celinu neki docniji pisac i kompilator, kome treba pripisati i uvodne reči, ukoliko nisu i one jo docniji dodatak.