Devedesetih godina prolog veka pojavili su se mlađi i hrabriji istoričari piući eseje o malim sudbinama pojedinaca u vihorima tih ogromnih prevrata sveta. Želeli su da makar naknadno ostave trag dostojanstvu nepravedno nazvanom Mali čovek. Pokazali su da istorijska faktografija nudi beskonačno mnogo izuzetnih priča koje ravnopravno i jednako zanimljivim čine delove poznatih događaja, revolucija, ratova i dinastija. Među pionirima beležnikald ovih tafeta koje su nosili uglavnom znani imenom, zanemareni, a nekada i anonimni pojedinci, bio je i profesor Milan Ristović. Svojom knjigomObični ljudi. Prilozi za istorijuiz 1999. godine (Geopoetika), zajedno sa istoričarima poput Petera Englunda, utro je put istraživanjima malih života i svetova prolosti. Ovo je njena dopunjena verzija.
Autori poput Ristovića moderni su zapisivači događaja sa oboda sveta kao negdanji srednjovekovni prepisivači. Kao to su ovi uz svoj mukotrpni posao na marginama svitaka i listova beležili i svoje utiske o tekstovima koje su umnožavali i ostavili ih u zbirciIz tmine pojanje(sastavljač istoričar književnosti Đorđe Trifunović), tako je Milan Ristović ispisao i poklonio nam svoju i istoričarsku zbirkuUtiani glasovi.
Vladislav Bajac
Obični ljudi Milana Ristovića su poput nevidljivih niti koje povezuju stranice istorije, oživljavajući je svojim koracima i utianim glasovima, i čineći je dubljom, ljudskijom, bogatijom i vieslojnijom. Njihove priče oslikavaju duh vremena, oblikujući pejzaž prolosti u kojem svaka sudbina doprinosi istoriji. Ovi, za veliku istoriju bezimeni ljudi, koji su usled vihora Drugog svetskog rata pokuali da se spasu bežeći brodovima, vozovima, avionima, neki peačeći stotine kilometara, često su zavravali svoj put, a neki i život, u logorima, zatvorima, hotelima, bolnicama, policijskim barakamahellip; Vodeći nas sa svojim junacima na dramatična putovanja od Jugoslavije ka Egiptu, Palestini, Čileu, Velikoj Britaniji, Bugarskoj, Nemačkoj, Viijevskoj Francuskoj, Turskoj, Finskoj, Milan Ristović ne samo da je ove obične ljude otrgao od zaborava, nego nam je, ukrtajući fragmente njihovih života iz pranjavih arhivskih kutija, pomogao da bolje razumemo svu složenost istorije i ljudskih sudbina u dramatičnim istorijskim trenucima.
Radina Vučetić