Kultna knjiga XX veka.
bdquo;Slabi ili jaki, pametni ili priprosti, svi smo mi braća. Nijedna životinja nikad ne sme ubiti neku drugu. Sve životinje su jednake.
A sada, drugovi, ispričaću vam scaron;ta sam proscaron;le noći sanjao. Ne mogu vam opisati taj san. Bio je to san o tome kako će zemlja izgledati poscaron;to Čovek sa nje iscaron;čezne. Ali podsetio me je na nescaron;to scaron;to sam odavno već zaboravio.ldquo;
Povod za nastanak Životinjske farme nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Scaron;panskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglascaron;avao da se Životinjska farma iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. bdquo;Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljscaron;anje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebeldquo;, isticao je Orvel razočaran scaron;to je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.
I pored piscaron;čeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju. Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine dobila je nagradu Hugo. Danas je možda viscaron;e nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo.
bdquo;Sve životinje su jednake,
ali neke životinje su jednakije
od drugih.ldquo;
Post scriptum
Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom Sloboda scaron;tampe. Izdavač je odbio da ga scaron;tampa. Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kada je objavljen u Književnom dodatku Timesa. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.