Dobitnik nagrade Beogradski pobednik.
Jasno sam video da ti živiscaron; dobro i ovde, sasvim lepo se snalaziscaron; i u izopačenom gradu Beogradu. Nisam bio u stanju da na to zažmurim. Možda si u njemu živeo i pre Pakraca. Možda sa Pakracom i njegovom okolinom ti nisi ni u kakvoj vezi? Možda je taj slavonski gradić bio samo tvoje ogledalo? Možda svetlo dovoljno jako da te razotkrije? Koliko god razmiscaron;ljao, nisam bio u stanju da sa sigurnoscaron;ću iscaron;ta zaključim. Činilo mi se da sam spreman da platim najviscaron;u cenu da saznam odgovor na sva ta pitanja...
Traumatizovani veteran pakračkog ratiscaron;ta svakodnevno prebiva na Bulevaru kralja Aleksandra, ispred pijace Đeram, sa grupom promascaron;enih ljudi, narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih douscaron;nika, sitnih kriminalaca, dilera droge i deviza, bivscaron;ih ratnika, anarhista, prekupaca i drugih nevoljnika. Apsurd života koji se tu odigrava utoliko je opor i prepoznatljiv jer se descaron;ava danas i ovde, u sredini gde su raspad svih vrednosti, sunovrat morala i golo nasilje postali normalna pojava.
Psihologija neuravnoteženog junaka ove besposcaron;tedne anatomije posrnuća, između ostalog, oslikava naličje posleratne Srbije, osiromascaron;ene i moralno devastirane. Njegov dugotrajan unutrascaron;nji monolog je upućen Pepiju, prijatelju sa ratiscaron;ta. U tu ispovest o sebi i ljudima sa bulevara, svom svedenom životu između pijace Đeram i garsonjere pune oružja, povremeno se upliću krvave scene iz Pakraca. I dok opsesivno prati vesti iz danascaron;nje crne hronike, on se sa divljenjem seća Pepijeve surovosti ispoljene na ratiscaron;tu. Istovremeno, glavnog junaka sve viscaron;e obuzima želja da nekog ubije, da se tako uklopi u procvat crne svakodnevicehellip;