Sećam se trenutka kad sam osetio da imam srce i odmah sam shvatio da je svet moj.
bdquo;Progovorio je pas. Tokin mu je dao glas. Njegove priče sad možemo da čujemo, a svaki korak da vidimo. Priče su opasno dobre, a Pas je bascaron; dobar. Psi prezime nemaju, ali nadimke imaju. Dosta. Tokinov Pas priča dobre priče. Dobro bi bilo da i čovjek nekad iskrivi glavu, da promijeni perspektivu kao pas kad mu nescaron;to nije jasno. Kroz ovu knjigu bolje upoznajemo i grad i ljude. Pas je vodič na četiri noge, zavlači se u svaki ulaz, prolaz, haustor i dvoriscaron;te. Zna sve prečice, rupe, ćoscaron;kove i zamke. Ide tamo kud čovjeku ne pada na pamet da zakorači. Pjace poznaje najbolje. Tu je na svom terenu. Tokinovom Psu vjerujemo sve, da zaista govori i misli tim urbanim gradskim jezikom i žargonom. Ubijedio nas je. Svaka rečenica je kratka, snažna, pseća, neke su izgovorene kroz zube, a neke iz srca. Ova knjiga nam pomaže da se spustimo, sagledamo stvari iz niže perspektive, da vidimo koliko propuscaron;tamo jureći za onim scaron;to je (ne)važno. Pas osjeća svu milost i okrutnost ljudi, ima skener za duscaron;u, pročita čovjeka na prvu. Pogrescaron;na je uzrečica: bdquo;Laže kao pas!ldquo; Kad je pas nekoga slagao? Nema potrebe za tim. To je najveća laž da psi lažu. Ne dodaju, ne uljepscaron;avaju, sve je kako jeste. Pas je iskren. Do koske! Tako i Tokin piscaron;e, iskreno i do koske. Tokin je dobro pročitao pse. Dobra je ovo knjiga. Dobar je Pas!ldquo;
ndash; Đuro Radosavović