bdquo;Veliki moderni roman o komično-patetičnoj iluziji slobode.ldquo;
ndash; London Review of Books
Za razliku od drugih bolesti, život je uvek smrtonosan.
Slavljena kao ključno delo modernizma, zajedno sa Džojsovim Uliksom i Kafkinim Procesom, Zenova savest vodi nas duboko u jedan neobično hiperaktivan i beskrajno samoobmanjujući um. Reč je o umu Zena Kozinija, koga upoznajemo kao protagonistu u bdquo;autobiografijildquo;, napisanoj na zahtev psihoanalitičara kome se obratio zbog dugogodiscaron;nje borbe sa zavisnoscaron;ću od puscaron;enja. Psihoanalitičar je, kako nam sam saopscaron;tava odmah na početku u bdquo;Predgovoruldquo;, objavio pacijentovu ispovest da bi ga osramotio i osvetio se za njegovo potonje odustajanje od analize.
Tako saznajemo da se Zenova loscaron;a navika ne pokazuje toliko kao fizička zavisnost, već kao istančana psiholoscaron;ka igra sa samim sobom: najveća primamljivost kod puscaron;enja za njega jeste nalet optimizma i radost koju oseća svaki put kad odluči da popuscaron;i bdquo;poslednju cigaruldquo;. Fascinacija donoscaron;enjem odluke o prestanku puscaron;enja razlog je njegovog puscaron;enja.
U Zenovom životu postoje ljubavni trouglovi, ljubomora i žeđ za osvetom, ali sve se odvija u licemerno uglađenim okvirima građanskog morala i lepog vaspitanja, a uz potiskivanje koje često dostiže apsurdne, crnohumorne razmere. Tako će se oženiti neprivlačnom Avgustom, ali se na to odlučuje samo zato scaron;to su ga iste noći odbile obe njene sestre. A najbolje u svemu je: biće srećan s Avgustom! I to pre svega zahvaljujući svojoj ljubavnicihellip;
bdquo;Remek-delo.ldquo;
ndash; New Republic
bdquo;Urnebesno... Neusiljeno inventivno i zastrascaron;ujuće vizionarsko delo.ldquo;
ndash; Atlantic Monthly