„Morfinista ima jednu sreću koju niko ne može da mu oduzme – sposobnost da provodi život potpuno usamljen. A usamljenost – to su važne, značajne misli, to je razmatranje, mir, mudrost. . . “„Ana: Ako ti ne odeš odavde u grad, ja ću se zadaviti. Čuješ li. Pogledaj svoje ruke, pogledaj.Ja: Malo drhte. To mi ne smeta da radim.Ana: Pogledaj, one su prozračne. Kost i koža. . . Pogledaj lice. . . Slušaj, Serjoža. Idi, preklinjem te, idi.Ja: A ti?Ana: Idi. Odlazi. Ti propadaš. . . “