Proscaron;ireno i dopunjeno izdanje sa mapama.
Pred vama je novo izdanje bdquo;Alternativne istorije Srbijeldquo;, proscaron;ireno, izmenjeno i značajno dopunjeno. U njemu se nalazi i Alternativni istorijski atlas Srbije, u kome su predstavljeni zamiscaron;ljeni pravci razvoja istorije srpske države i naroda.
Od Platona, Aristotela i Tukidida do Čerčila i Nila Fergusona mnogi pisci i istoričari bavili su se alternativnom i kontrafaktualnom istorijom. Knjiganbsp;Alternativna istorija Srbijenbsp;pionirsko je delo kod nas. Pre Markovića i Antića nije bilo istoričara koji su se odvažili da se bdquo;poigrajuldquo; sa najkontroverznijim pitanjima iz nascaron;e istorije: scaron;ta bi se desilo da je Srbija postala katolička zemlja, kako su Srbi mogli da spasu svet 1938, zascaron;to je propuscaron;tena srpska renesansa, scaron;ta bi se desilo da nije bilo 27. marta, da je Tito poginuo na Sutjesci, Ranković prevladao, da je osnovana Velika Srbija, kako bi se zemlja razvijala da je pobedio Draža ili da Đinđić nije ubijen, scaron;ta bi bilo da nije bilo Srebrenice i da su Srbi pobedili u ratovima devedesetih ili da su zvanično porazili NATO...
bdquo;Srbi su istoričan narod i vole da govore o svojoj proscaron;losti. Ali nijedna generacija ne izvlači pouku iz te proscaron;losti, već uči istoriju kroz nova i sve teža iskuscaron;enja i stradanja, kako je pokazao XX vek. U tom susretu sa sopstvenom proscaron;loscaron;ću, Srbi vole da razmatraju ndash; scaron;ta bi bilo da je bilo. Predrag Marković i Čedomir Antić su upravo protumačili srpsku istoriju na takav način: pokuscaron;ali su da daju alternativne pravce toka te istorije sa ključnih istorijskih raskrsnica. Ili da tumače eventualne poteze srpskih lidera, da su ostali duže na životnoj i istorijskoj sceni. Poduhvat dostojan poscaron;tovanja, jer često konzervativna, nascaron;a istoriografija ne prascaron;ta alternativne pravce i hrabra promiscaron;ljanja. Ubeđen sam da će čitaoci rado prihvatiti ovu knjigu, jer će ih ona voditi neobičnim saznajnim putevima i podsticati na razmiscaron;ljanja i pouke o sopstvenoj proscaron;losti.ldquo; Dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnik, Institut za savremenu istoriju