Iščitati Krstarenje senki znači razotkriti kariku koja nedostaje unutar začudne književnosti (eng. the weird), otkriti pisca čiji duboki i tajnoviti narativni prostori kao da povezuju prošlost Čarlsa Dikensa, Edgara Alana Poa i V. H. Hodžsona sa njegovim savremenicima kakvi su Horhe Luis Borhes i H. F. Lavkraft i sa budućnošću Stanislava Lema, Filipa K. Dika, Čajne Mjevila, Alana Mura i Nila Gejmana. „I svako malo opseda me jedno pitanje: postoje li, ovde-onde, pritajena mesta na kojima neka čudna stvorenja još uvek obitavaju, koja je nekada davno svako mogao videti i obraćati im se dok se kretao za svojim svakodnevnim poslom, dok sada samo u retkim intervalima, u nizu godina, poneko ukrsti svoju putanju sa njima i postane ih svestan.“ M. R. Džejms