Punpun ne želi da sklopi oči plaeći se da bi se stvarnost, bila ona i nemilosrdna, mogla raspriti poput sna. On nije svestan svojih postupaka i tragova koje je ostavio na život drugih ljudi, kojima toliko nedostaje da su poli u potragu za njim.
Punpunovo neobično ponaanje iznenada dobija logično objanjenje kad Saći upozna Juićija i Punpunovog oca.
Punpune, prolosti se ne može umaći!