Čuveni norveki umetnik iz 19. veka La Hertervig slikao je zadivljujuće pejzaže, bolovao od mentalne bolesti i umro u siromatvu 1902. U Melanholiji I, Fose maestralno uranja u Hertervigov um u vreme njegovih studentskih dana, kada je pretrpeo težak nervni slom. Kao student na Dizeldorfskoj akademiji, Hertervig je bio paralisan paranojom i mahnito zaljubljen u Helene Vinkelman, petnaestogodinju ćerku svoje stanodavke. Zbog opsesije maloletnicom, pune lirskog sladostraća i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig zavrava na ulici. Izložen porugama, očajnički pokuava da ponovo uđe u stan Vinkelmanovih. Na kraju zavrava u duevnoj bolnici, gde doktor kao uzrok njegovih problema vidi preteranu masturbaciju. U poslednjem odeljku prvog dela, početkom devedesetih godina XX veka, upoznajemo se sa takođe poremećenim piscem Vidmeom, koji, inspirisan Hertervigovom slikom Sa Borgeje, poput samog Fosea želi da napie roman o slikaru. Melanholija II smetena je u 1902. godinu i ispričana iz perspektive njegove izmiljene sestre Uline.
Kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom, autor nas uvlači duboko u svet umetnikove tanane due, čija ranjivost izaziva njegov tragičan kraj, ali koaj poseduje i neverovatan dar da uvidi božanstvenu lepotu sveta tamo gde je drugi ne bi ni opazili. Iako je prvobitno ovaj roman izdat u dva toma, danas autor insistira na tome da je u pitanju celina koja ne trpi zasebna izdanja. Jun Fose važi za jednog od najznačanijih svetskih autora dananjice, a Melanholija za njegov najbolji roman, po kome je napisana čak i jedna opera.