Naslov knjige ukazuje na to da je reč o putopisu, ali Nirnberško putovanje ne predstavlja samo to; pre svega, ovo prozno delo Hermana Hesea je u stvari izrazito autobiografsko štivo - jedno od malobrojnih koje je napisao čuveni književnik i nosilac Nobelove nagrade za književnost i koji je, gledano sa tog aspekta, krajnje iskreno i, reklo bi se, autentično ispovedno. Jedna od odlika koja se jasno oseća pri čitanju Nirberškog putovanja jeste samoironija koju poneki čitalac može pogrešno da protumači kao samokritiku, čime bi delimično i bio u pravu jer pisac bespoštedno govori o svojim manama i o neprilagođenostirealnom životu vremena u kojem živi, što je razlog njegovog opredeljenja da, kako sam kaže, živi kao pustinjak, izolovan u svom unutrašnjem svetu književnosti i umetnosti.