Veliki moderni roman o komično-patetičnoj iluziji slobode.ld
London Review of Books
Za razliku od drugih bolesti, život je uvek smrtonosan.
Slavljena kao ključno delo modernizma, zajedno sa Džojsovim Uliksom i Kafkinim Procesom, Zenova savest vodi nas duboko u jedan neobično hiperaktivan i beskrajno samoobmanjujući um. Reč je o umu Zena Kozinija, koga upoznajemo kao protagonistu u autobiografijild, napisanoj na zahtev psihoanalitičara kome se obratio zbog dugogodinje borbe sa zavisnoću od puenja. Psihoanalitičar je, kako nam sam saoptava odmah na početku u Predgovoruld, objavio pacijentovu ispovest da bi ga osramotio i osvetio se za njegovo potonje odustajanje od analize.
Tako saznajemo da se Zenova loa navika ne pokazuje toliko kao fizička zavisnost, već kao istančana psiholoka igra sa samim sobom: najveća primamljivost kod puenja za njega jeste nalet optimizma i radost koju oseća svaki put kad odluči da popui poslednju cigaruld. Fascinacija donoenjem odluke o prestanku puenja razlog je njegovog puenja.
U Zenovom životu postoje ljubavni trouglovi, ljubomora i žeđ za osvetom, ali sve se odvija u licemerno uglađenim okvirima građanskog morala i lepog vaspitanja, a uz potiskivanje koje često dostiže apsurdne, crnohumorne razmere. Tako će se oženiti neprivlačnom Avgustom, ali se na to odlučuje samo zato to su ga iste noći odbile obe njene sestre. A najbolje u svemu je: biće srećan s Avgustom! I to pre svega zahvaljujući svojoj ljubavnicihellip;
Remek-delo.ld
New Republic
Urnebesno... Neusiljeno inventivno i zastraujuće vizionarsko delo.ld
Atlantic Monthly