Kada smo pokretali sajt Velike priče, znali smo dve stvari: da ne smemo da ga zovemo regionalni, iako je on prvi veliki regionalni sajt, i da na njemu moraju da piscaron;u dvojica najduhovitijih ljudi u regionu.
Draža Petrović je odmah pristao, poscaron;to je moj prijatelj i kolumnista Nedeljnika od prvog broja. bdquo;Kako ću s Antom?ldquo;, imao je tremu, doduscaron;e. I Ante je odmah pristao. Ali nije imao tremu. Njegova prva kolumna bila je Zagrebački sporazum četnika i ustascaron;a (poscaron;to je tada u Zagrebu predstavljena knjiga Bosanska golgota četnika 1945. godine). Na prelomu smo videli kako uz taj naslov izgleda ono bdquo;Draža i Anteldquo;, pa smo Draži dodali njegovo pravo ime Dragoljub. Niko to nije ni primetio osim jednom prilikom pomalo uvređeni Sergej Trifunović.
Sve ostalo bilo je toliko dobro, toliko čitano i toliko drugačije da je zaslužilo knjigu. Autori su sami otkrili da su im ovo najličnije kolumne. Svaka kreće s originalnim oslovljavanjem: Visokoprepodobni Petroviću, Brate i prijatelju Ante, Dragoljube pobratime, Zaslužni građanine Tomiću... A sve dalje je testament jednom vremenu, kako ga vide nesuđeni profesor sociologije i filozofije u srednjoj scaron;koli i nesuđeni organizator pozoriscaron;nih predstava, scaron;to nam je u jednom tekstu otkrio Draža.
Kako izgleda njihovo dopisivanje, scaron;ta je za njih humor, po čemu se razlikuju mediji bdquo;ovdeldquo; i bdquo;tamoldquo; i najvažnije ndash; kako se razumeju Srbi i Hrvati, otkriće svaki čitalac ove knjige... Mi smo to znali i pre početka ove prepiske: razumeju se odlično!
ndash; Veljko Lalić, glavni urednik Nedeljnika i Velikih priča