Radni naslov ovog dnevnika-romana dugo je bio Jednoj devojčici je jednog dana kiša padala dva dana. Možda bi i ostao da to dugo nije bilo tako dugo.Kada tokom odrastanja ostaneš bez stare škole, starih drugara i starog stana, a roditelja baš tad nađu da se razvedu... kada osetiš da su te svi zaboravili... kad ostaneš bez sobe i bez pogleda na igralište... kad majka počne da peva, a tako nešto nikada nije radila... kad napokon shvatiš da si samo jedna nemoćna devojčica u pubertetu... kad misliš da je sve krenulo niz reku – dobiješ sestru na poklon!Kako misliš da to nije ništa?Ma daj, molim te...Nemaš ti pojma kako je kada te sestra zagrli!Tamo na onim severnim rekama počne da puca led.Misliš u sebi: „Kako samo ovaj život ume da bude lep!“A kiša sa početka priče prestane da pada.Ali stvarno!