„Jukio Mišima je bio jedan od najvećih japanskih avangardnih pisaca 20. veka.“ – New Yorker Priča o čoveku suočenim sa homoseksualnošću u tradicionalnom japanskom društvu postala je moderan klasik. Ispovest maske je priča o Kočanu, mladiću koji uviđa da ga privlače robusna muška tela. Dok u školi posmatra nestašne dečačke igre, a na časovima fizičkog nadmetanje u snazi i sili, njegovu pažnju privlači izvajano Omijevo telo iz koga kulja višak životne energije. Istovremeno sa žudnjom koju će Kočan tada iskusiti javiće se i ljubomora, a onda i rešenost da se odrekne ljubavi. Svestan da čezne za muškim telom, pokušava sebi to da objasni kao maskaradu. Sa dvadeset godina Kočan prihvata mogućnost da platonski voli neku devojku. Lepota osamnaestogodišnje Sonoko, sestre njegovog prijatelja, navešće ga da pomisli kako se zaljubio. Iskrena i naivna Sonoko zaljubiće se u njega, a njena porodica očekivaće da je zaprosi. Od tog trenutka Kočana opseda ideja da ne pripada ljudskom rodu, da je razvratan, jadan i nesposoban za međuljudske odnose. Rastrzan takvim mislima, udaljiće se od Sonoko sve do trenutka kada se sretnu u gradu. Obnavljaju prijateljstvo, a onda vrlo brzo uviđaju da im se naklonosti razilaze… „Ispovest maske je duhovni naslednik čuvene misli Oskara Vajlda: 'Čovek je najmanje svoj kada govori o sebi. Dajte mu masku i reći će vam istinu.'“ – Wired „Mišima je književnik delikatne osetljivosti i zapanjujuće iskrenosti.“ – New York Times „Pisac ogromne energije i umeća.“ – Time Out