Čuveni norvescaron;ki umetnik iz 19. veka Lascaron; Hertervig slikao je zadivljujuće pejzaže, bolovao od mentalne bolesti i umro u siromascaron;tvu 1902. U Melanholiji I, Fose maestralno uranja u Hertervigov um u vreme njegovih studentskih dana, kada je pretrpeo težak nervni slom. Kao student na Dizeldorfskoj akademiji, Hertervig je bio paralisan paranojom i mahnito zaljubljen u Helene Vinkelman, petnaestogodiscaron;nju ćerku svoje stanodavke. Zbog opsesije maloletnicom, pune lirskog sladostrascaron;ća i neobuzdanih seksualnih halucinacija, Hertervig zavrscaron;ava na ulici. Izložen porugama, očajnički pokuscaron;ava da ponovo uđe u stan Vinkelmanovih. Na kraju zavrscaron;ava u duscaron;evnoj bolnici, gde doktor kao uzrok njegovih problema vidi preteranu masturbaciju. U poslednjem odeljku prvog dela, početkom devedesetih godina XX veka, upoznajemo se sa takođe poremećenim piscem Vidmeom, koji, inspirisan Hertervigovom slikom bdquo;Sa Borgejerdquo;, poput samog Fosea želi da napiscaron;e roman o slikaru. Melanholija II smescaron;tena je u 1902. godinu i ispričana iz perspektive njegove izmiscaron;ljene sestre Uline.
Kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom, autor nas uvlači duboko u svet umetnikove tanane duscaron;e, čija ranjivost izaziva njegov tragičan kraj, ali koaj poseduje i neverovatan dar da uvidi božanstvenu lepotu sveta tamo gde je drugi ne bi ni opazili. Iako je prvobitno ovaj roman izdat u dva toma, danas autor insistira na tome da je u pitanju celina koja ne trpi zasebna izdanja. Jun Fose važi za jednog od najznačanijih svetskih autora danascaron;njice, a Melanholija za njegov najbolji roman, po kome je napisana čak i jedna opera.