U poslednjem delu mange Sani priča kulminira tescaron;kim odlukama glavnih likova, a svodi se na prihvatanje promena i stremljenje ka budućnosti.
Likovi se suočavaju sa unutrascaron;njim nemirima i izazovima, pronalazeći smisao i svrhu izvan doma za nezbrinutu decu. Neki započinju novi život dok drugi nalaze mir u rescaron;avanju nerazrescaron;enih pitanja iz vlastite proscaron;losti. Ovakvim epilogom mange Sani autor naglascaron;ava važnost otpornosti, nade i snage koju donosi zajednica.
Sani, automobil koji je bio metaforičko utočiscaron;te i simbol slobode kroz celu priču, dobija dodatno simboličko značenje u zavrscaron;etku. On ostaje kao podsetnik na detinjstvo, snove i nevinost, ali i kao svedok prelaska likova na novu životnu etapu.
Gorko-sladak zavrscaron;etak u čitaocu budi osećaj nade, ali i tuge zbog neizbežnih rastanaka. Taijo Macumoto majstorski zatvara priču, ostavljajući trajan utisak i duboko emotivnu povezanost sa čitaocima.
Čehov je imao svoju puscaron;ku, kojom je pojasnio da svaki element u priči mora da služi svrsi glavnog narativa; Macumoto tek donekle prati ovaj princip u Saniju, i njegov Sani je upravo ta naprava ndash; od samog početka prati i decu i odrasle u sirotiscaron;tu, i kako priliči jednom vernom pratiocu, u poslednjem tomu je ostareo, spreman za otpad. Promena je em vidljiva na ovom vozilu, em u poslednjem poglavlju ove nimalo lake priče. Činjenica da je otelotvorenje promene jedna je od dve glavne karakteristike Sanija. Druga je mnogo važnija i vredi je istaći ndash; Sani je, zapravo, tihi protagonista cele priče.
ndash; Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar