U ponoć 1. januara, u jednoj neimenovanoj zemlji, na misteriozan način smrt prestaje da posećuje njene stanovnike. Od tog trenutka niko više ne umire i odgovor na ovu neverovatnu pojavu nisu u stanju da daju ni naučni, ni državni, ni crkveni autoriteti. Preko noći propadaju osiguravajuća društva, preti bankrot penzijskog sistema, a i hrišćansko učenje o vaskrsenju ozbiljno je dovedeno u pitanje... Kako obični ljudi doživljavaju smrt u ovim okolnostima, na šta su, uprkos prvobitnom ushićenju, spremni da bi je se ponovo domogli ndash; pripoveda se u ovom romanu baroknog stila i raskošne imaginacije, još jednoj Saramagovoj alegoriji koja dotiče večna pitanja čovekovog postojanja i njegove sudbine.Saramagova proza je glas koji obuhvata sve glasove, kao univerzalni unutrašnji žamor. Oni koji nisu čitali Saramaga ranije biće zaprepašćeni već od prve stranice romana, čim pripovest otpočne rečima: bdquo;Sledećeg dana niko nije umro.ldquo;Stiven Pul, GuardianNa početku romana, kada smrt prestane da ubija, obični ljudi su ushićeni. Shvataju da su se domogli bdquo;najvećeg sna čovečanstva od njegovog prapočetkardquo;. S vremenom, za trezvenije umove, kraj umiranja pretvara se u pretnju: bdquo;Ako ne počnemo ponovo da umiremo, za nas nema budućnosti!ldquo;D. T. Maks, The New York TimesSaramago preobraća smrt u ljudsko biće, ona postaje žena, i to, prema pišćevoj zamisli, dama tridesetih godina, dezorijentisana, prelepa, pomalo sita svog drevnog zanata, štaviše, ako se tako može reći, pomalo tužna.La RevelacionSmrt i njeni hirovi preispituje niz teoloških i metafizičkih pitanja o poželjnosti utopije, mogućnosti raja i pravih osnova religije.Džejms Vud, The New YorkerBriljantna satira koja zadire u prirodu smrtnosti.Ben Bolig, The Observer